Bol u kostima i zglobovima najčešće je prouzrokovan njihovom slabošću i smanjenom fizičkom aktivnošću. Kod žena, sa godinama kosti postaju porozne i sklone prelomima, a osteoporoza je jedna od najčešćih bolesti žena posle pedesete godine.

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je veoma česta bolest žena u menopauzi koju karakteriše gubitak koštane mase, odnosno gustine koštane srži. Osteoporoza napreduje sa godinama i najčešće se otkriva posle preloma kostiju u prilično bezazlenim situacijama, poput padova ili podizanja tereta.

Koji su rizici za nastanak osteoporoze?

• Menopauza, odnosno snižena koncentracija estrogena u organizmu.
  
  
• Smanjena koncentracija vitamina D u organizmu, usled neizlaganja suncu i smanjenog stvaranju u koži u starijem životnom dobu, kao i nedovoljnog unosa hranom. Žene se sve manje izlažu suncu i koriste kreme sa zaštitnim faktorom, kao prevenciju fotostarenja, zbog čega im je potrebna suplementacija.
  
  
• Pušenje duvana, redovno konzumiranje alkohola i fizička neaktivnost povećaju rizik oboljevanja od osteoporoze.
  
  
• Niskokalorične dijete usporavaju metabolizam i povećavaju gubitak mišićne i koštane mase.
  
  
• Osteoporoza je češća kod pothranjenih osoba, sa niskim indeksom telesne mase.
  
  
• Genetika takođe igra važnu ulogu, osobe čiji su bliski srodnici imali ovu bolest, imaju veći rizik oboljevanja od osteoporoze.
  
  

Šta „radi“ vitamin D u organizmu?

Glavna uloga vitamina D je održavanje normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi i dobrog zdravlja kostiju. Poslednjih godina se došlo do saznanja da vitamin D pruža značajnu podršku imunom sistemu i našao se u protokolu za lečenje Covid-19.

Koje su normalne koncentracije vitamina D u krvi?

Preporuke se kreću od 20-30 ng/ml ili 50-75 nmol/l, a koncentracija ispod 12ng/ml se smatra deficitom.

Kako da unesemo dovoljno vitamina D?

Vitamin D se može stvarati u koži, nakon izlaganja sunčevoj svetlosti ili se može unositi putem hrane.

Po preporukama NIH (SAD), gornji limit za oralnu suplementaciju vitamina D je 4000 ij, sve preko toga treba da bude pod nadzorom lekara.

Naši propisi su dosta strožiji i na svoju ruku može da se uzima 400-800 ij. Pri dugotrajnoj primeni viših doza vitamina D potrebno je pratiti koncentraciju kalcijuma u krvi i urinu.

Vitamin D je luposolubilan vitamin, ne izlučuje se lako poput hidrosolubilnih, a prekomerna upotreba može dovesti do nastanka bubrežnih kamenaca, bolova u mišićima, mučnine i povraćanja.

Koja se doza vitamina D preporučuje?

Preporučena doza vitamina D zavisi od starosti, boje kože, podneblja u kome se živi, godišnjeg doba, izlaganja suncu i načina oblačenja.

Preporuke se kreću od 400-800 ij ili 10-20 mikrograma (mcg), dok neke studije pokazuju da je potrebno uneti od 2000-4000 ij, odnosno 25-100 mcg da bi se održao optimalan nivo ovog vitamina u krvi.

Uz suplementaciju vitamina D i kalcijuma, kada je u pitanju zdravlje kostiju, vrlo je značajan vitamin K2.

Šta „radi“ vitamin K2?

Vitamin K2 sprečava taloženje kalcijuma u zidovima krvnih sudova i drugim organima. Pored toga, vitamin K2 aktivira osteokalcin koji ugrađuje kalcijum u kosti, čime jača kosti i smanjuje rizik od preloma.

Šta još sadrži MAXLAB VITAMIN D3 i K2?

 Pored vitamina D3 u optimalnoj koncentraciji od 2000 ij i vitamina K2, MAXLAB VITAMIN D3 i K2 sadrži ekstrakt bambusa i šitake gljive.

Ekstrakt bambusa sadrži visoku koncentraciju minerala silicijuma, koji igra značajnu ulogu u jačanju kose, noktiju i vezivnog tkiva.

Skup vitamina, minerala, aminokiselina i polisaharida u šitake gljivama jača fizičku snagu, izdržljivost i poboljšava opšte telesno zdravlje organizma.